Ponedeljak
Kako prepoznati kvalitetan domaći med
Boja i gustina nisu dovoljne da same potvrde kvalitet meda. Poreklo, miris, ukus i poverenje u pčelara daju mnogo pouzdaniju sliku.
Boja zavisi od biljke, a ne od kvaliteta
Bagremov med je obično veoma svetao, lipov može imati zelenkasto-žutu nijansu, dok su šumski i livadski med najčešće tamniji. Zbog toga nije ispravno procenjivati svaki med po istoj boji.
Isto važi i za aromu. Blag miris je očekivan kod bagrema, dok lipa i šumski med prirodno imaju izraženiji karakter. Važno je da miris bude prijatan i svojstven vrsti meda.
Kristalizacija je prirodan proces
Mnogi kupci očekuju da med zauvek ostane tečan, ali većina pravog meda vremenom kristališe. Brzina zavisi od odnosa prirodnih šećera, količine vode i temperature čuvanja.
Med od repice može da se stegne veoma brzo, dok bagremov često ostaje tečan mnogo duže. Sama kristalizacija zato nije znak da je med pokvaren ili da mu je dodat šećer.
- Proverite ko proizvodi med i gde pčele borave.
- Pitajte od koje paše med potiče i kada je vrcan.
- Ne oslanjajte se na kućne testove sa vodom, kašikom ili plamenom.
Najvažnije je poznato poreklo
Pouzdan odgovor o kvalitetu daje laboratorijska analiza, ali pri svakodnevnoj kupovini najviše znači sledljivost. Kada poznajete pčelara, mesto pčelinjaka i sezonu iz koje med dolazi, znate više nego što može pokazati bilo koji brzi kućni trik.
Dobar pčelar neće obećavati da jedna tegla rešava sve probleme. Objasniće razlike između vrsta meda, način čuvanja i zašto se izgled istog meda može menjati tokom vremena.
